„Ja bih da igram još malo“

Postojaće Partizan i posle Saše Ilića, jer ga nisu „sahranili“ ni odlasci Stjepana Bobeka, Miloša Milutinovića, Milana Galića, Vladice Kovačevića, Momčila Vukotića, Blagoja Paunovića, Josipa Pirmajera… ali teško da će iko ikada više, kao legendarna 22-ka crno-belih, toliko biti drugačiji, važan, poštovan i(li) drag u srpskom fudbalu. Ovo je priča o poslednjem heroju domaćeg fudbala čije su povlačenje sa terena oplakivali golobradi skupljači lopti i vremešni tvorci nekih od najvećih uspeha u istoriji „parnog valjka“ u svečanim ložama stadiona JNA. Čiji je zadnji ples u njegovoj Humskoj 1 na jednom mestu spojio upravu i njenu opoziciju. Na čijem su oproštaju navijačke frakcije „grobara“ kao jedan, iz petnih žila pevale, „Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan, do njega mi je stalo i meni je vredan“. Koga su transparentom na Severu u penziju ispratile čak i one najtvrdokornije pristalice večitog rivala Crvene zvezde….Ovo je priča o posve neobičnom fudbaleru, ovo je jedna od najlepših priča o Partizanu. (snimanje je u toku, premijera 2020.)